Osnovna alatka u IT
Naše gledište
Pravi alat na pravom mestu
Odabir računara koji će Vam obavljati neki posao, je zapravo sličan odabiru automobila a obično se tome ne pristupa na isti način. Nikada nećete kupiti sportski auto ako vam on služi za dostavu robe zar ne?
Najvažnije pri odabiru računara je odgovor na pitanje čemu će on služiti i šta će na njemu dominantno da se radi. Odgovor na ovo pitanje nam odmah jasno ukazuje na to kakva treba da bude konfiguracija računara koji nabavljate. Računar je ipak samo još jedna alatka za obavljanje posla. Svako radno mesto mora da ima odgovarajući alat.
Izazovi
Kako znati?
Kako znati kakav tačno računar odgovara Vašim potrebama? Recite nam profil radne pozicije u firmi na kojoj će se koristiti, kakav softver se pri tome koristi, koje pomoćne alate u radu zaposleni uglavnom koristi i tada ćemo biti bliži odgovoru.
Pored toga, analizirajmo zajedno da li i koji brend računara ili laptopova kupovatii iz kojih razloga, jer iza svakog ovog izbora postoje pitanja poput onoga šta se dešava u garanciji, gde se servisira i koliki je period čekanja na razrešenje reklamacija i sl.
Ono što je svima zajedničko je težnja za večom brzinom, ali ta brzina dolazi iz različitih izvora ako poznajemo radno mesto i softver…
Rešenja
Pri odabiru poslovnih mašina (računara/laptopova) treba u saradnji sa klijentom postaviti jasne odrednice za odabir opreme, jer tako će se najbolje sprovoditi planovi održavanja, najbrže će se rešavati reklamacije i servisiranje. Nema zabuna kada je odabir jasno definisan.
Nekada jednostavno unpaređenje računara dodatnom količinom memorije i/ili promenom diska u SSD donesu veliko ubrzanje u radu starih računara. Dok u drugim slučajevima samo nabavka novog računara predstavlja pravo rešenje.
Rešenje je dakle pametno upravljanje postojećim resursima.
Slučajevi (case studies)
Cilj korišćenja računara u svakoj kompaniji je obavljanje određenog posla i prema tome treba vršiti odabir računara/laptopa.
Čest je slučaj u praksi da najstariji računari u firmi po pravilu budu oni u npr. knjigovodstvu i finansijama. Mi to zovemo nevidljivim radnim mestima, jer često se ta radna mesta gledaju kao neprofitabilna. Da li je zaista tako? Ako knjigovodstvo zbog sporih starih računara gubi vreme dok u softveru satima učitava velike količine podataka – kako onda može biti efikasno? Ako zaposleni u finansijama isto tako mora da često da čeka izveštaje iz softvera – kako možete očekivati da imate efikasno upravljanje finansijama. Veliki monitor i malo dodatne memorije učine čuda na ovakvim pozicijama…
Isto tako često se na frekventnim prodajnim mestima, nađu računari koji su tu završili internim prebacivanjima u stilu “dobar je i ovaj”, tada na pozicijama koje direktno rade na uplivu novca u preduzeće nastaju najveća uska grla u operativnom radu. Sve to kao posledica lošeg upravljanja IT resursima.